AU ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA
BABAROGA
BABA ROGA
BRAĆU NE DONOSE RODE
BUMBAR
BOLESNIK NA TRI SPRATA
BAJAGI NEŠTO DRUGO
BAŠ JE GLUPA ŠKOLSKA KLUPA
BALADA O ZABORAVNOM DEDI
DESET LJUTIH GUSARA
DETE
DECA SU UKRAS SVETA
DA LI MI VERUJETE
DECA VOLE
DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM
DAJ MI KRILA JEDAN KRUG
DRANGULIJA
DOBRODOŠLICA
DVA  JARCA
FIFI
GNJAVI ME TEČA
HVALA
HVALISAVI ZEČIĆI
IŠLI SMO U AFRIKU
IVIN VOZ
JESENJA PESMA
KAD JE BIO MRAK
KAD SAM BIO VELIKI
KAD BI MENI DALI
KO DA TO BUDE
LAKO JE PRUTU
LEPA KATA
LAV
LEK
MAMA JE GLAGOL OD GLAGOLA RADITI
MATERINA MAZA
MESEC
MALI ŽIVOT
NAJLEPŠA MAMA NA SVETU
NIJE ONA JEDINA NA SVETU
NAJMANJA PESMA
NOVOGODIŠNJA PESMA
NEDELJA U ŠKOLI
NA KRAJU SVIH KRAJEVA
O MAZAMA
PRINCEZA
PLAVI ČUPERAK
PAČIJA ŠKOLA
PLAVI ZEC
PLAVA ZVEZDA
PROLEĆE
PUŽ I PUŽICA
PESMA O CVETU
RAT
RADOZNALA PESMA
REKOŠE MI BUDI
SVEJEDNO
SVAKO SVOJU ZVEZDU IMA
SA RODOM SAM RAŠČISTIO
SLIKOVNICA
SLON
ŠAPUTANJE
ŠUMSKI VRTIĆ
ŠTA JE OTAC?
ŠAŠAVA PESMA
ŠTA JE ZABORAVILO LETO
TELEFONIJADA
TUŽNA PESMA
TAJNA
U GOSTIMA
UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE
UČITELJU, VRATI MI KLIKERE
VOZOVI, VLAKOVI
VUK I OVCA
ZVEZDA
ZIMA
ZDRAVICA
ZAGONETKA
ZIMSKA PESMA

AU ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA

Au što je škola zgodna
Leči lenjost i samoću
K’o da mi je kuća rodna
Šteta što ne radi noću

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one družine
Da delimo užine

Au što je škola sjajna
U klupama par do para
Svaki šapat svaka tajna
Jednu novu ljubav stvara

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one s kikom
Koju ne dam nikom

Ljubivoje Ršumović

BABAROGA

Kada neću da mirujem
njeno ime često čujem.
Kad razbijem loptom čaše
tri me dana njome plaše.

Videćeš ti boga svoga!
Sad će doći babaroga.
Ali ja stalno strepim džabe
nigde traga od te babe.

Pitao sam tetu Gogu
Poznaje li babarogu.
Gde stanuje, šta li radi,
koliko ima unučadi?

Da li joj je kosa seda?
Kako joj se zove deda?
Da li se sa štapom služi?
Kuda šeta? S kim se druži?

Ramenima Goga steže:
Pitanje je malo teže
Niko ne zna ko je, šta je
A svi kažu opasna je.

Nepoznati autor

BABA ROGA

Ima jedna pećina stroga
U kojoj živi baba Roga

A ja sam valjda razumete
Jedno veoma hrabro dete

Pa sam rešio upravo stoga
Da joj pokažem njenog boga

Ali valjda znate i sami
Baba Roga se krije u tami

Nosim joj limun, nudim joj krušku
Al’ ona ni da pokaže njušku

Da li postoji il’ ne postoji
Uglavnom, ona se mene boji.

Ljubivoje Ršumović

BRAĆU NE DONOSE RODE

Jednog dana rešio moj tata
Za rođendan da mi kupi brata

Pitao je u dućanu
Gde prodaju suvu hranu
I kupus iz Srema
Al’ rekli su mu nema

Tražio je u Banatu
I u jednom internatu
Obišao Crnu Goru
Ronio po plavom moru
Posetio one vode
Što somove proizvode
Gde se šaran sprema
Al’ rekli su mu nema

Onda jednog lepog dana
Dođe mama nasmejana
Pravo iz porodilišta
Kao da to nije ništa
I reče sa vrata
Donosim ti brata

A tata

A tata zborit ode
Dosta je bilo bajke
Braću ne donose rode
Već ih rađaju majke

Ljubivoje Ršumović

BUMBAR

Bumbar je, deco, bio ljut
na kišu,
na pčele što rosu sišu,
na širok put,
na suncokret žut.

Bumbar je, deco, bio ljut
al’ napao nije
ni kišu,
ni pčele što rosu sišu,
ni širok put,
ni suncokret žut.

Bumbar je sasvim nepravedno
napao malo dete jedno.

Rekli su lovci iz Izbišta
da će ga ubiti kao ništa..

Dušan Radović

BOLESNIK NA TRI SPRATA

Našega staroga doktora Jana
telefon zove s Kalemegdana:
-”Doktore dragi, hitno je vrlo,
imamo gosta, boli ga grlo!”

“Imate gosta?
Da nije stranac?”
“Pravo ste rekli. Jest.
Afrikanac!”

“Doći ću brzo, za jedan sat
kažite samo, na koji sprat?”

“Na kome spratu? Teško je reći,
boli ga čitav – drugi i treći!”

Čudom se čudi nas doktor Jan:
Kakav bolesnik? Je l’ trospratan?!”

“Doktore, jeste, to nije varka,
zovemo, znate, iz zoo-parka.
žirafu jednu boli nam vrat,
a to je – drugi i treći sprat!”

Branko Ćopić

BAJAGI NEŠTO DRUGO

Nije tmina, nego mrak,
nije igra, nego ples,
nije vreća, nego džak,
nije srdžba, nego bes.

Nije šija, nego vrat,
nije narav, nego ćud,
nije čas, nego sat,
nije šašav, nego lud.

Nije brdo, nego breg,
nije kuća, nego dom,
nije barjak, nego steg,
nije truntav, nego trom.

Nije blesak, nego sjaj,
al je konac, al je kraj!

Mile Stanković

BAŠ JE GLUPA ŠKOLSKA KLUPA

Baš je glupa školska klupa,
s đacima se druži stalno.
A ni jedno slovo ne zna,
ma glupa je nenormalno.

Još mi nije najjasnije
ili je glupa, ili lenja
U školi je danonoćno
a i sad je nepismena.

To me ljudi strašno čudi
Sa knjigama dobro stoji,
a još nije naučila
ni da čita ni da broji.

Baš je glupa školska klupa.

Nepoznati autor

BALADA O ZABORAVNOM DEDI

U takvoj se sedoj glavi,
kao što je deda Savi,
sve moguće zaboravi.

Zanimanje mu je, već u stvari,
zaboravljanje svakih stvari.

U parku zaboravlja dane,
novine i kišobrane.

Ode u bioskop, zaboravi film da gleda.
Obuva se, na levoj nozi evo cipele desne
i čudi se deda:
Cipele stare, a tesne?

Uveče deda Sava
zaboravi kako se spava.

Zakasni na ručak, zaboravi koliko je sati,
u prodavnici uzme kusur, a zaboravi da plati.

U tramvaju se zaboravio preko svih mera,
hteo je umesto karte da kupi konduktera.

U zaboravnosti njemu je lako
da cele novine pročita naopako.

Često obuče košulju preko kaputa,
posle otputuje, umesto da se vrati s puta.

Umesto da povuče decu, povuče sebe za uši,
govori glasno kad treba govoriti tiše,
jednom je počeo olovku da puši,
a lulom da piše.

Juče je milicioner zbunjen stao
ispred deda Save
i promucao:
Na ulicu vas neću pustiti bez glave!

Milovan Vitezović

DESET LJUTIH GUSARA

Deset ljutih gusara
Došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta
Ostalo ih devet

Devet ljutih gusara
Još ne znaju ko sam
Jednog sam uspavao
Ostalo ih osam

Osam ljutih gusara
Ja ih oštro gledam
Jedan pao u nesvijest
Ostalo ih sedam

Sedam ljutih gusara
Pobjeglo na brijest
Jedan pao na glavu
Ostalo ih šest

Šest ljutih gusara
Zbrisalo u svijet
Jedan se izgubio
Ostalo ih pet

Pet ljutih gusara
Lete ko leptiri
Jedan pao u bunar
Ostalo ih četiri
Gle četiri gusara
Bijes u njima vri
Jedan puko od muke
Ostalo ih tri

Tri ljuta gusara
A protiv njih ja
Jednog sam zviznuo
Ostala su dva

Dva ljuta gusara
A pogled im ledan
Jedan se okliznuo
Još ostao jedan

Jedan ljuti gusar
Postao je medan
Prosto se istopio
Ostao nijedan

U svakom pogledu
Prošla me je strava
Sad je sve u redu
Može da se spava.

Ljubivoje Ršumović

DETE

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

Nećete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete

Brkati hajduk Veljko
Što je zlotvoru prašio pete
U početku je sisao palac
I bio nemoguće dete

Junaci kosmosa
Što lete na druge planete
Prvo su sedeli na nošama
A posle su seli u rakete

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

Ljubivoje Ršumović

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi važne sjajne
Neka planu nek’ se rode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Ljubivoje Ršumović

DA LI MI VERUJETE

Umivao se jedan dečko
svakoga dana, bez prestanka,
pa su mu uši rasle, porasle
pa mu je koža postala tanka.

— Da li mi verujete, da li mi verujete?

Majka je stalno vikala “dosta”
al’ on je hteo, on je hteo…
Umivao se svakga dana
pa se jednom razboleo.

— Da li mi verujete, da li mi verujete?

Došao jedan lekar strog
pa kaže:
Tako mi prsluka mog,
Voda je kriva.
Zabranjujem mu da se umiva.

— Da li mi verujete, da li mi verujete?

Duško Radović

DECA VOLE

Deca vole čudne stvari
kao što su odžačari,
kao što su kočničari,
kao što su, kao što su…

Deca vole slatke stvari
kao što su sutlijaši,
kao što su grilijaši,
kao što su, kao što su…

Deca vole smešne reči
kao što su papadaći,
kao što su sumareni,
kao što su, kao što su….

Duško Radović

DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani svetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani ljepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

Ljubivoje Ršumović

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza…

Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obiđem lug,
da odem na jug…

Kad mrav zrno sruši,
čuju zečje uši.
Zeče, zeče, budi drug
daj mi uši jedan krug!
Da oslušnem i ja
kako žito klija…

U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me želja mine,
da vidim dubine…

Noću kraj živica
svetli fenjer svica.
Sviče, sviče, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moć
da osvetlim noć.

Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Biću lepši još,
kad stavim taj broš…

Vladimir Andrić

DRANGULIJA

Tavan krije starudije,
po tavanu dete rije,
tumba korpe i kutije
- traži čudne drangulije.

Tako kopa, cunja, šnjura,
kad pronađe vikne – ura!
Iz prašine drangulija
kao malo sunce sija.

Na dnu malog dečjeg džepa
drangulija svetli lepa,
od nje nema većeg blaga,
dobija se od nje snaga.

Da se čuva, trampi, krije
i sigurnost da ulije
- pogodnije ništa nije
od čudesne drangulije.

Pare nude parajlije
od metala i hartije,
ali ništa vredno nije
jedne lične drangulije.

Kolko vredi drangulija
- to zna samo dečurlija.
Drangu, drangu, drangulija,
mome srcu najmilija.

Vladimir Andrić

DOBRODOŠLICA

Vratiće se uskoro
lakokrile laste
i trava će zelena
početi da raste.

Trešnja će im mahati
rascvetanom granom,
bašta će da miriše
plavim jorgovanom.

Ususret im poslaće
zmaja u aprilu.
„Dobro došle!“ pisaće
Na njegovom krilu.

Momčilo Tešić

DVA  JARCA

Dva su jarca vrlo prosta
pošli preko uskog mosta
jedan s jedne strane, drugi s druge strane

Skupili se navijači
da gledaju ko je jači
ili jedna starana ili druga strana

Stali jarci pa se mere
onda poče da se dere
jedan s jedne strane, drugi s druge strane

Sklanjaj mi se, ružna stoko
baciću te u duboko
viče jedna strana, viče druga strana

Kad su došli nasred mosta
jedan reče – sad je dosta
i sa jedne strane i sa druge strane

Vratimo se svako sebi
da do tuče došlo ne bi
ni sa jedne strane, ni sa druge strane

Vratiše se, pa se smiju
pusti ljude da se biju
i sa jedne strane i sa druge strane

Vi ste ovu priču znali
niste ni vi s kruške pali
jedan s jedne grane, drugi s druge grane

Duško Trifunović

FIFI

Ovaj čas, ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s masnicom od tila
prolazi kraj nas.

Jedna žena stara
sa njim razgovara:

- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući

Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa masnom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.

Dragan Lukić

GNJAVI ME TEČA

Gnjavi me teča
gnjavi me tetka
gnjavi me češalj
mašna i četka.

Gnjavi me brica
koji me brije
i brat od strica
koji me bije.

Gnjavi me mačka
kad lovi misa
gnjavi me mokro
kad pada kiša.

Gnjavi me ujak
gnjavi me tata
svi samo mene
a niko brata.

Gnjavi me medved
jer hoće meda
gnjavi me pčela
jer mu ga ne da.

Gnjavi me deda
pa me baš gnjavi
deda je zbilja
gnjavator pravi.

Moram još reći
radi dojma
koga ja gnjavim
nemam pojma.

Ljubivoje Ršumović

HVALA

Evo, draga dečice,
voća svakojaka:
grožđa crna, grožđa bela,
jabuka, krušaka!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

To je samo na slici,
pa nam mira ne da;
ono voće, pravo voće,
još lepše izgleda.
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

Setimo se proleća,
njegovih cvetova;
što nam cveće obećalo,
evo tih darova!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

Sad imamo dovolje
voća svakojaka:
grožđa crna, grožđa bela,
jabuka, krušaka!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

Jovan Jovanović Zmaj

HVALISAVI ZEČIĆI

Hvalili se zečići
u zelenoj travici.
Jedan reko:
- “Tako mi ne otpala ruka,
ne bojim se vuka.”
Drugi reko:
-”Majka
da me živa
ne gleda,
ne bojim se medveda.”
Treći reko:
-”Tako mi
kupusova struka,
ne bojim se lisice
kopca ni bauka.”
U tom nešto šušnulo
negde ispod grana,
razbegli se zečevi
na stotinu strana.

Desanka Maksimović

IŠLI SMO U AFRIKU

Išli smo u Afriku
Da sadimo papriku
Znate onu žutu
Finu ali ljutu

Jednogrba kamila
Začas se pomamila

Odmah se tu stvorila
I debela gorila

Onaj majmun sa grane
Misli to su banane

I zebra je videla
Jako joj se svidela

Grize gladni papagaj
Misli neko voće fraj

Videli smo žirafu
Misli meze uz kafu

Ni reč nisu kazali
Sve su začas smazali

Ništa nisu slutili
Pa su se zaljutili

Sad kuka pola Afrike
Zbog banatske paprike
Znate one žute
Fine ali ljute

Ljubivoje Ršumović

IVIN VOZ

Iz kuće je izleteo
na ulicu Iva,
sav zadihan, zahuktao,
ko lokomotiva.

Videli ga drugovi
pa za njim i oni,
potrčali, zahuktali,
ko pravi vagoni.

Sad ulicom tako juri
ta čudna kolona,
to voz Ivin putuje
sa sedam vagona.

Dragan Lukić

JESENJA PESMA

Sve je pošlo naopačke
za vrapce i mačke,
kad je jesen okačila
svoje žute značke,
kad je vetar zapevao
novembarske tačke…

Pažnja! Pažnja!
Velika jesenja kupoprodaja!

Prodajemo suncobrane
— kupujemo kišobrane!
Prodajemo staro lišće
— kupujemo pahuljice!
Prodajemo trotinete
— kupujemo sanke!
Kupujemo šubare
— prodajemo mašne!

Prodaćemo sokne
— kupićemo rukavice.
Prodaćemo sejalice
— kupićemo grejalice.
Prodaćemo sladoled
— popićemo čaj.

Jer:
Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo
na krov da nam sleće.
Kao da je žuto, ljuto,
kao da nas neće!

Duško Radović

KAD JE BIO MRAK

Kad je bio mrak,
kad je bio mrak,
pojurila mačka miša
čak, čak, čak.

Pojurila mačka miša
čak, čak, čak.
A da l’ ga je progutala
il’ ga nije progutala
to ni ona nije znala
jer je bio mrak,
jer je bio mrak…

Duško Radović

KAD SAM BIO VELIKI

Kad sam ja bio veliki,
baš sam pravio mnoga čuda!
Peo sam se,
na primer,
na razna brdovita brda
i – svuda!

Istukao sam jednog divljeg lava
- bez pruta.
Bio sam na Mesecu dva puta,
a možda i tri puta.

Posle sam i na južni pol plovio.
Tu sam durbinom kita primetio.
Nije ni trepnuo
- a već sam ga ulovio!
Ostalim sam kitovima zapretio.

Kad sam ja bio veliki,
tata je morao svaki dan da se umiva.
Pobedio sam jednog gusara.
Pobedio sam jednog diva!
Pobedio sam… još jednog diva!
I svaki div je plak’o.
I sve tako…

Kad sam ja bio veliki,
mogao sam celu ulicu da istučem.
Mogao sam sa kuće krov da skinem.
Mogao sam svakog kera za uho da povučem.
Mogao sam slona za surlu da uštinem.
A možda: i dva slona da uštinem!

Kad sam ja bio veliki,
niko nije smeo da me po mleko šalje!
Kad sam ja bio veliki…
Kad sam ja bio veliki…
E – ne znam dalje.

Miroslav Antić

KAD BI MENI DALI

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto.
Trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Brana Crnčević

KO DA TO BUDE

Kad lokomotiva zasvira
i voz stane -
da li biste voleli da iz daljine
tačno pred vas
neko bane?

U pristaništu kad brod zatrubi
i lenger spusti -
da li biste voleli sa palube da vam
neko mahne
kroz dim gusti?

Kad krene avion ka zemlji dole
sa neba plava -
da li biste voleli da kroz vratanca
proviri na vas
poznata glava?

I noću kad vas sirene dolaska
iz sna probude -
koga biste voleli da ugledate?
Ko da to bude?
Ko da to bude?

Stevan Raičković

LAKO JE PRUTU

Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli

Nije mi žao kad neki trut
Za svoje zasluge dobije prut

Nije mi žao kad pekmez kevin
Dobije prutom makar i nevin

Nije mi žao ni kad na mene
Armija pruća drenovog krene

Ali ne mogu da prebolim
Tata me bije a ja ga volim

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

Ljubivoje Ršumović

LEPA KATA

Bila jednom jedna Kata
Iz Perleza blizu Čente,
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente.

Imala je oči plave
Original morska plavet,
Nosila ih posred glave
Tako da ti stane pamet.

Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata,
Pa je bila tata-mata
Za sve momke iz Banata.

Ljubivoje Ršumović

LAV

Bio jednom jedan lav…
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!

Strašno, strašno!

Išao je na tri noge,
gledao je na tri oka,
slušao je na tri uva…

Strašno, strašno!

Ne pitajte šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
- tramvaj ceo
i oblaka jedan deo!

Strašno, strašno!

Zubi oštri, pogled zao,
on za milost nije znao!

Strašno, strašno!

Dok ga Brana
jednog dana
nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

Duško Radović

LEK

Razbole se lisica,
suši se ko grana.
Lečili je brižljivo
nekoliko dana.

Ali bolest neznana
sve je jače steže,
zato lisac zečeve
u fijaker preže:

-”Da ti, draga, nađem lek
prećiću sto gora,
i odvažno preplivati
dvesta plavih mora…”

Krupne suze lisici
padoše u krilo:
-”Kad bih gusku pojela,
lakše bi mi bilo! …”

Momčilo Tešić

MAMA JE GLAGOL OD GLAGOLA RADITI

Raditi, podojiti, poviti, pokriti,
prići, obići, opet podojiti;
stalno je tu, nećeš se prehladiti -
mama je glagol od glagola raditi.

Doručak, ručak, užina, večera,
dvadeset slatkih i pet bez šećera;
minut nadoknaditi, nesanicu zaraditi  -
mama je glagol od glagola raditi.

Posoli, dosoli, zamesi, podmesi,
dobar dan, izvoli, pobogu, gde si?
Koprivu vaditi, ružu saditi -
mama je glagol od glagola raditi.

Pometi, poleti, opleti rukavicu,
okrpi sinu desnu nogavicu,
tabletu popiti, oblogu hladiti -
mama je glagol od glagola raditi.

A tata ništa neće pa neće,
da bar ponekad kupi cveće;
stalno recituj, treba mu dosaditi -
mama je glagol od glagola raditi.

Mošo Odalović

MATERINA MAZA

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al’ ga zovu drukčije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g’ava¨.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izić će mi c’eva!¨

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Većem jadno, žalosno:
materina maza!

Jovan Jovanović Zmaj

MESEC

Čas je velik kao balon,
čas je kao kifla on.

Čas je krnjav babin zub,
a čas oštrog srpa zub.

Šta je ovo, da se seti
Žuta lopta nebom leti

Ne možeš je uhvatiti,
ujutro je neće biti.

Mira Alečković

MALI ŽIVOT

Dok neko pije
- ja pijuckam.

Dok neko grize
- ja samo grickam.

Dok neko glođe
- ja samo glockam.

Dok neko bode
- ja samo bockam.

Dok neko peva
- ja pevuckam.

Dok neko drema
- ja dremuckam.

Dok neko radi
- ja raduckam…

I tako malo, sitno živuckam.

Duško Radović

NAJLEPŠA MAMA NA SVETU

Najlepša mama na svetu?
Moja mama!
Najlepša mama na svetu?
Moja mama!

Odakle nam oči?
Rodila ih majka!
Odakle nam uši?
Rodila ih majka!
Odakle nam ruke?
Rodila ih majka!
Sve na svetu rodila je majka!

Leti pesma oko sveta,
lepa, lepša nego bajka:
nema deteta ni cveta,
nema, dok ne rodi majka!

U životu ja sam srela
mnoge, mnoge dobre žene,
al’ je samo jedna majka
htela da rodi baš mene!

Dobra mama, lepa mama,
samo jedna, naša mama!
Blago vama, blago nama,
blago svima, sa mamama!

Duško Radović

NIJE ONA JEDINA NA SVETU

Ja tugujem i šta je tu smešno,
zaljubih se, prvo pa pogrešno.

Nije meni što mi duša pati
već što ona neće da me shvati.

Ja suzama pojim žedne cvrčke,
a nju drugi vuče za kovrčke.

Ja je kitim cvećem, belom radom,
a Dragan je kljuka čokoladom.

Ja joj pišem ceduljice kratke,
ona piše Zoranu zadatke.

Ja je sanjam među maslačcima,
a ona se jurca s dečacima.

Ja joj sričem pesme rimovane,
ona čita strip i šund-romane.

Ja je zovem da beremo cveće,
ona neće, po sokaku šeće.

Neće pesme, neće cveće, neće
čak ni voće, pa šta ona hoće?

Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepša u školi.

Sad ću reći svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu!

Dobrica Erić

NAJMANJA PESMA

Evo najmanje pesme!
Manja je od zrna maka.
U njoj je jedan osmeh
i pismo od jednog dečaka.

Ako znaš ko ga šalje
- što da ti pričam dalje.
Ako ne znaš ko ga šalje
- šta te se tiče dalje.

Miroslav Antić

NOVOGODIŠNJA PESMA

Veju, veju pahulje,
mraz po staklu šara,
stiže Nova godina,
a odlazi stara.
Sneg je novu odeću,
napravio spretnu,
da se ove godine
u bundici sretnu.
Mnogo knjiga na stolu,
lopta, lutka bela,
to je Nova godina,
darove donela.

Nepoznati autor

NEDELJA U ŠKOLI

Nedeljom
Kad klupe spavaju
Kao da je u vodu potonuo svet:
Samo ptice sa slika otvaraju uši
Da muvlji oslušnu let.

Nedeljom
Kad krede spavaju
Kraj tabla s kojih je obrisan znak:
Po njihovom crnilu linije šara
Jedino sunčev žrak.

Nedeljom
Kad knjige spavaju
I vazduh u razred prodire čist:
Samo vetar kraj prozora školskog
Okrene na grani list.

Stevan Raičković

NA KRAJU SVIH KRAJEVA

Šta je na kraju?

Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta?
Šta je na kraju deca bi htala da znaju?
Zato jedu, zato spavaju,
Zato rastu brze od kaputa.

Šta ta je na kraju srede? Četvrtak.
A đta – na kraju četvrtka? Petak.
Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak.

Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju!

Duško Radović

O MAZAMA

Mamine maze
Na čistoću paze
A tatine maze
Na čistoću gaze

Mamine maze
Jedu dok je taze
A tatine maze
Razbijaju vaze

Zato maze mamine
Piju sok od maline
A maze tatine
Piju – batine

Ljubivoje Ršumović

PRINCEZA

Lepa princeza
Cica iz Grivca
srete na balu
mladoga princa.

I zaljubi se
Cica u princa.
I zaljubi se
princ u Cicu.

I onda njena
majka – carica
donese prekrasnu
venčanicu…

I reče Cici
s rosom u oku:
- Ustani, kćeri,
da pustiš stoku!

Dobrica Erić

PLAVI ČUPERAK

Čuperak kose
obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi zamislite gde?
- U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
vec jedne Sanje iz šestog “a”

Pa šta?

Videćeš šta – kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,

pa se umudriš,
udrveniš, pa malo – malo. . . pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se muciš,
pa učiš – a sve koješta učiš.

Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta češ od muke.

Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Miroslav Antić

PAČIJA ŠKOLA

Jeste l čuli, kumo,
verujte, bez šale,
otvara se škola
za pačiće male.

Tako je i bilo,
verujte, bez šale,
otvorila s škola
za pačiće male.

Svi pačići došli,
na skamijam stoje
stari patak metno
naočari svoje.

Sve ih je upiso
u katalog, male,
pa ih je prozivo,
verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
s ozbiljnošću krutom
učio ih, učio,
i knjigom i prutom.

Učio ih, učio
od srede do petka,
al se nisu odmakli
dalje od početka.

Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!.

Jovan Jovanović Zmaj

PLAVI ZEC

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio-
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
Ovaj zec
zna da plete,
Ovaj zec
ručak kuva,
Ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec
plesti ume,
Ovaj zec
žeti ume,
Ovaj zec
šiti, piti
i francuski govoriti
sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vam šije,
da vam pije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike sara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak
pa požurih svojoj kući.
Al’ kad bismo ispred kuće,
stade zečić da šapuće:

Pusti me lovce
hrabri lovce,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek’ vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka
al’ se zec ne očeslja,
al’ se zec ne umi,
nit’ iseče nokte,
nit’ ispravi stas,
nit’ dotera glas.
Već pobeže, oj, nesrećo,
na kraj sveta, oj, nevoljo.

Dušan Radović

PLAVA ZVEZDA

Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.
Čak i ako ne verujes,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš.
Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nađe… treća… peta…
mora u snu da se zađe na kraj sveta
i još dalje iza kraja – do beskraja.
Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš?
Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi.
Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nađeš – sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Miroslav Antić

PROLEĆE

Opet kreće
proleće
s pesmom kroz moj kraj.
Dođe lasta, dođe roda,
zažubori bistra voda
i polete zmaj.
Topli dani,
sunčani,
izmenili svet.
I gle, svuda naokolo,
gde je bilo granje golo.
osuo se cvet.
Vredne pčele
počele
da skupljaju med.
Snega nema, zima nije,
bacili smo bundu, skije -
loptin sad je red!

Voja Carić

PUŽ I PUŽICA

Puž i pužica
Sklopili danas brak

Kum im bio sunčev zrak
A matičar mak

Venčali se izvan grada
usred jednog vinograda
jutros rano, pa su sada
puž i pužica
muž i mužica

žive tu blizu
u našemu kvartu
a priča se da pužića
očekuju u martu.

Nepoznati autor

PESMA O CVETU

Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije
a već je znao sve tajne sunca
i sve što zemlja krije.

Jedan maleni cvet
još nije ni prohodao
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
ne zna da čita i piše
al zna šta je život, šta je svet
i miriše, miriše.

Branko Miljković

RAT

U državi Dali-Dali
patuljak je jedan mali
(razume se: car je bio)
sa susedom zaratio.

A zbog čega?  A zbog čega?
Zbog plišanog žutog slona,
zbog rumena dva balona,
keramike: belog kera
i još tri klikera.

Bili su, bili, bili
(odistinski, ne u šali!):
balone su pocepali
psiću noge polomili
slonu surlu iščupali
a klikere izgubili…

Najzad mir su zaključili,
jer (na srcu ruku!)
više nisu imali
zašto da se tuku.

Momčilo Tešić

RADOZNALA PESMA

Šta to radi
pripijena za dno mora,
školjka plava?

- Spava.

Šta ježevi morski rade
kad ih gleda
neko dete?

- Prete.

Šta ribice male rade
kad ribari
bace mreže?

- Beže.

A kad ja sa stene skočim
šta to kaže
more plavo?

- Bravo.

Dragan Lukić

REKOŠE MI BUDI

Rekoše mi budi pekar
Ili mlekar
Biću pekar
Al’ ispadoh pravi prasac
Nisam znao šta je kvasac

Rekoše mi budi kuvar
Nos u duvar
Biću kuvar
Al’ ni to me nije htelo
Zagore mi prvo jelo

Rekoše mi budi lovac
Dadoh novac
Biću lovac
Lovio sam oko Šapca
Ulovio jednog vrapca

Rekoše mi budi šuster
Pade luster
Biću šuster
Nešto mi se gorko zbilo
Ubode me oštro šilo

Rekoše mi budi džokej
Okej okej
Biću džokej
Izdade me i tu sreća
Padoh s konja kao vreća

Ljubivoje Ršumović

SVEJEDNO

Legao Joca
sinoć u krevet.
Probudio se jutros
u devet.

Zevnuo dvaput
toga jutra,
pa reko: – Neka
ustaću sutra.

Dragan Lukić

SVAKO SVOJU ZVEZDU IMA

Svako svoju zvezdu nosi
U osmehu i u kosi.

Svako svoju zvezdu ima
U očima, u snovima.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek zvezde na zemlju slete
Da ih bere svako dete,

Kad u plave snove ode
Da ih bere ko jagode.

Svako svoju zvezdu čeka,
Da sleti ko tajna neka,

Na dlanove, u pregršti,
Da plamte, da svetle prsti;

Među pesme, među priče,
Zvezde što na decu liče.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek se sve na svetu plavi
Od ljubavi, od ljubavi…

Velimir Milošević

SA RODOM SAM RAŠČISTIO

Sa rodom sam rasčistio
saznao sam tajne stvari
tata me je izmislio
al ne mari al ne mari

Krio sam se u stomaku
kad sam bio sasvim mali
lepo beše u stomaku
dok me nisu prepoznali

Otad više mira nemam
strine ujne ah te žene
taman htedoh da odremam
da vek mine iznad mene

Rađaj se već viču na me
baš ih briga što sam mali
pristao sam sve zbog mame
da je ne bi rasplakali

Sa rodom sam raskrstio
razumem se u te stvari
znam ja dobro gde sam bio
al ne mari al ne mari

Rajko Petrov Nogo

SLIKOVNICA

Na livadi našoj,
kad dođu laste,
mirisna i sveža
slikovnica raste.

Slikovnica divna
od zvončića plava,
ognjice, maslačka
i vižljastih trava.

U njenom krilu
prepelica soava,
praporcima rose
noć je ulepšava.

svakoga je jutra
Vetrić prelistava…

Momčilo Tešić

SLON

Deda mu je slon,
tata mu je slon,
ujak mu je slon,
tetak mu je slon
i brat mu je slon.
Šta je onda on?

Nepoznati autor

ŠAPUTANJE

Od kuće do škole,
od škole do kuće,
uvek se nešto
šapuće, šapuće.
Tiho, tiše.
tiho, tiše.
Tiho-ko padanje kiše.
Šapuću se pisma
i šapuću tajne,
šapuću se zakletve
velike i trajne.
tiho,tiše,
tiho-ko padanje kiše.

Dragan Lukić

ŠUMSKI VRTIĆ

Kroz šumicu vodi putić,
tu je jedan mali vrtić.

Od lišća je i od cveća
i od trave i drveća.

Tamo zeca vodi mama,
veverica ide sama.

Tu su srne, medvedići,
pa ježevi i pužići.

Doveli su čak i vrapca,
onda jednog malog žapca.

Teta Lija sve ih čuva,
tata Meca ručak kuva.

Svakog dana slušam graju,
pa se pitam: Šta igraju?

Koje priče oni znaju?
Da li znaju da crtaju?

Ako sve to dobro znate,
molimo vas, ispričajte!

Jovan Jovanović Zmaj

ŠTA JE OTAC?

Molim vas, recite
otac šta je.
Da li je otac tata
ili – sudija za prekršaje?

Mene otac stalno ispituje
i želi ovo i ono da čuje.
I kad sam u školu pošla
i kad sam iz škole došla,
i zašto je ovo ovako
i zašto je ono onako,
i zašto je ovo ovde -
zašto ono nije onde,
i kako sam smela ovo
i kako sam smela ono,
i znam li ja da sam već velika
i znam li ja da nisam više mala,
znam li ja šta je “karakter tvrđi od čelika”
i znam li ja pošto je šnala?

I zašto nisam mislila
i kako nisam pazila,
i šta sam opet zgazila
i kako, kako
i zašto, zašto
i smem li, i smem li,
i znam li, i znam li?
Pa zato pitam
otac šta je.
Da li je otac tata
ili – sudija za prekršaje.

Dragan Lukić

ŠAŠAVA PESMA

Mama mi kaže: Šašavo moje, šta se to zbiva u tvojoj glavi?
U njoj dečaci, kažem, postoje, dečaci smeđi, crni i plavi.

Mama mi kaže: Šašavo moje, zar mogu tamo svi da se slože?
Ja mami kažem: Kad već postoje, nek tu i stoje – šta se može!

Mama mi kaže: pusti priče – zbijeni tako na šta liče?
Ja rukom mahnemi uzdahnem:

Svi oni liče, svi mnogo liče na nešto lepo kao iz priče.
Na sve što čekam. Na sve što hoću. Liče na nemir i na samoću.

Mama mi kaže: Šašavo moje, pa oni, znači, ne postoje!
Postoje, kažem, kao na javi, dečaci smeđi, crni i plavi.

Šta da se radi? mama veli.
Ja kažem: ništa, već da se želi da nikad čekanje ne izbledi.

Mama me pita: a da l to vredi?
A ja se smeškam: videćeš – vredi!

Miroslav Antić

ŠTA JE ZABORAVILO LETO

Leto je u jednom malom vrtu
zaboravilo šarenu kanticu
i lopaticu ubodenu u pesak,
kao da je ono još tu
i kao da će svakog trenutka
dotrčati da nastave igru.
Leto je zaboravilop da sa sobom
povede jednog vrapca,
da uteši jednu tužnu čigru.

Leto je zaboravilo da zatvori vrata malog vrta
i da uspava travu,
zaborabvilo je svakom pužu
posebno da kaže doviđenja
zaboravilo je na zlatnu kap meda
u dnu jednog saća…

Leto stalno zaboravlja nešto,
zato se uvek i vraća.

Kornelija Šenfeld-Oljača

TELEFONIJADA

Na širokom carskom drumu
Što preseca prašumu
Sreli su se beli slon
I jedan crni telefon

HALO reče beli slon
HALO reče telefon
KO JE pita beli slon
KO JE pita telefon

I tako u beskraj on

Ni komandir šumske straže
Nije znao da nam kaže
Da l’ slon telefonira
Il’ telefon slonira

Ljubivoje Ršumović

TUŽNA PESMA

Živela jedna gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara…
I nije imala ni mamu, ni tetu,
nikoga, nikog svog na svetu.

Gospođa Klara je šest mačaka čuvala
na jastucima od žute svile.
Mašne im je krojila, mleko kuvala
pa su site i srećne bile -
belih mačaka šest.

A kad je umrla gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara
- jastuke od žute svile niko nije prao,
na doručak niko nije zvao,
a loviti miševe niko nije znao!

Tužne su, tužne i gladne bile,
zaspale su na jastucima od žute svile
i nikada se,
ah, nikada se više nisu probudile -
belih mačaka šest.

Duško Radović

TAJNA

Svako ima neku tajnu:
šu – šu – šu…
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi…
kao drugu – šu – šu – šu…

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al’ i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer – inače
zašto bi se zvale tajne?

I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom – samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu – šu – šu…
Sutra rano… šu – šu – šu…
Baš onamo… šu – šu – šu…

Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
Šu – šu – šu…

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

Miroslav Antić

U GOSTIMA

Pozvao je maj
sve bube na čaj,
od ose do pčele,
da se provesele,
tihe bubamare,
leptire, bumbare,
i livadske popce,
i rudare rovce.

Spremio je maj
sudove za čaj,
izneo u polje
raznobojne šolje,
pozlaćene kupe,
čuturice skupe,
i rumene zdele,
i krčage bele.

Sipao je maj
svakom med u čaj
u crvene lale,
u zvončiće male,
u hajdučku travu,
peruniku plavu,
u žute ljutiće,
da zasladi piće.

Popio je svak,
i leptirić lak,
čaja pola litre,
zasvirale citre,
začula se truba
sviračica buba,
iz obližnjeg žbuna
zapevala žuna.

Desanka Maksimović

UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE

U Novom Sadu svanulo veče
Ma šta mi reče
Južna Morava uzvodno teče
Ma šta mi reče
Na svakom drvetu klikeri zveče
Ma šta mi reče
U Štipu meče uštipke peče
Ma šta mi reče
U brzom vozu šišali kozu
Ma šta mi reče
I kao treće
Zemlja se večeras ne okreće
niti šta radi,
niti spava,
Zemlja večeras zabušava
Ma šta mi reče

Ljubivoje Ršumović

UČITELJU, VRATI MI KLIKERE

O, učitelju,
vrati mi klikere.

Tri kamenca
od kamena
iz plamena
lavine,
s ramena mermer-planine,
trideset dana glačana
od tri majstora Bračana;

i tri staklenca
obla,
k’o tri kolenca
na prstu,
k’o tri biserna zrna,
k’o oči srna;

I tri siva olovca,
iz džepa tvoga osnovca,
od tri majstora livena,
u vodi srebrnoj mivena.

Kad tri kamenca skakuću,
kad tri staklenca šapuću,
kad tri olovca zazvone,
sve na svetu potone.

O, učitelju,
vrati mi klikere.
U svakome
po jedan dečak živi
i nisu oni krivi
što danas ne znam.

Dragan Lukić

VOZOVI, VLAKOVI

Ja živim od belog hleba
Ti živiš od bijelog kruha
Za složnu pesmu nam treba
Samo malo dobrog sluha.

A pjesma i pesma u jedno
K´o čun čamac il´barka
Pa zar nije sasvim sve jedno
Tisuća ili hiljadarka.

Bez bijede i bez bede
Igrajmo drmeš, plešimo kola
Jer jednako se jede
Kraj trpeze i pored stola.

Isti kolosijek, ista pruga
Za sve ljude, za sve ljude,
I voz, i vlak, i drug do druga,
Čovjek nek´ čovek bude.
I voz i vlak i drug do druga
Čovjek neka čovek bude

Vozovi, vlakovi, k´o naši mješani brakovi
Ko Neka mi neko pokaže znak
Gdje voz se pretvara u vlak.

Vojo Šiljak

VUK I OVCA

Čini mi se vekovima
vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
ni zašto se ne podnose

Ljubivoje Ršumović

ZVEZDA

Noć je vedra, blaga,
bledi mesec sja,
u milini tone
vasiona sva.

I zvezdice mile
rasipaju zrak…
Samo jedna trepnu
pa je pokri mrak.

Čija beše zvezda?
Bog jedini zna!
Spokojna je, mirna
vasiona sva.

Vojislav Ilić

ZIMA

Sva je priroda obukla belo:
pitome doline i gordi breg;
i jedna grlica mala
u svom gnezdu zadrhtala.
Pao je prvi sneg.

I divlje zveri pognute glave
polaze u svoj spremljeni zbeg,
a zemlja umorno drema.
Nigde sad života nema,
Jer pade prvi sneg.

Šumica, što se dizala gordo,
i nebo htela dostići pre-
spuštenih sada stoji glava;
a sneg, ko zastor zaborava
pao je preko nje.

Glasovi zvona daleko bruje
i odjek tiho odbija breg.
I kao nebeske tice,
Krupne, svilene pahuljice
Padaju. Veje sneg.

Dušan Vasiljev

ZDRAVICA

Sve što raste htelo bi da raste …
- Neka raste i treba da raste!
Sve što cveta htelo bi da cveta …
- Neka cveta i treba da cveta!

Neka gleda sve što ima oko,
svako krilo neka leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što leti, htelo bi da leti …
- Neka leti, i treba da leti!
Sve što peva, htelo bi da peva …
- Neka peva, i treba da peva!

Neka skače sve što ima nogu,
neka trče svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što trči, htelo bi da trči …
- Neka trči i treba da trči!
Sve što kljuca htelo bi da kljuca …
- Neka kljuca i treba da kljuca!

Neka peva sve što ima glas,
niko lepše, vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Živeli!

Duško Radović

ZAGONETKA

Pogodi kako se raste.

Pogodi kako se lako
stigne do krova,
do laste,
oblaka punog kiše,

do neke zvezde daleke
i više
i još više
u čudne neke plave.

Pogodi da li kroz kragnu,
kroz nogavice,
rukave,
dok neka snaga u tebi
i neka lepota u tebi
pravo do sunda vodi?

Zažmuri pa – pogodi.

A možda nije ni važno
da se unapred setiš.

Možda se najlepše raste
kad ništa ne primetiš.

Možda se najlepše biva
veći,
jos veći,
najveći,
ćuteći,
sasvim ćuteći,
kroz neki tihi nemir
što se u tebi stvori,
pa gori,
beskrajno gori,
i nikad ne izgori.
I niko ne zna šta je.

Miroslav Antić

ZIMSKA PESMA

Zima, zima, e pa šta je,
Ako j zima, nije lav!
Zima, zima, pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!

A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?!
Nek mi nosić pocrveni,
Eto to je, to je sve!

Jovan Jovanović Zmaj